In Farsi

https://hamsayegan.com/art-literature/نگاهی-به-نقاشی-های-آتوسا-بنده-رویاهای-پ/
Link to a translation by Reza Ghalebi of my article about a Dutch-Iranian artist, in the bilingual Iranian magazine Hamsayegan. The article

in English first appeared in Al-Arte.be

 

article on Frank Martinus Arion in Sydney Review of Books

Link to my article on the Netherlands Antillean, Curaçaoan poet novelist and linguist Frank Martinus Arion, originally slated for publication for mid 2016, the essay finally saw publication in late february 2018.* https://sydneyreviewofbooks.com/was-arion-the-last-great-author-of-curacao/

(With the more recent film review I wrote of Ernest Dickerson’s screen adaptation of the novel ”Double Play” (Dubbelspel) as an added, later postscript )

text in Serbo-Croatian language about my drawings

a short article by ex-Yugoslav art critic Zoran Djukanovic, author of ruminations on the graphic-novel, here talking about my drawings in Serbo-Croatian-Bosnian

Zašto bi ikada završio to što radiš?

Kad mi je Arturo prvi put pokazao svoje crteže, imao sam osećaj da sam ušao u drugi prostor i drugo vreme, lavirint nikad završenih radova: tomovi tvrdo ukoričenih knjiga za skiciranje ispunjenih stotinama crteža, ipak još ne 15.145 stranica bez proreda Dargerove rukopisne fantazije In the Realms of the Unreal. Kad me je Arturo pitao šta mislim o njegovim crtežima, odgovorio sam mu da oni prizivaju duše likova razapetih žudnjom u knjigama Isaaca Bashevisa Singera, transportovane u današnji svet globalizma. Arturo Desimone (1984) je argentinski državljanin rođen i odrastao na ostrvu Aruba u holandskim Karibima. Otac mu je Argentinac, a majka rusko-poljskog porekla. Oduvek je crtao i pisao, a počeo je da crta aktove kad mu je bilo osam godina. Rekao mi je da je bio izbačen iz škole još u srednjoj, što mi se dopalo. Moja propuštena prilika. Što je još važnije, begunac je iz svih škola političke korektnosti. Pitao me šta mislim o Slavoju Žižeku. Eh, mislim da je Žižek autentično manipulativan filozof, ali mi se jako sviđaju njegove izjave o klozetima i o istinskoj ljubavi. Arturo je samouk, a isprva je tražio obrazovanje kroz dopisne kurseve mitologije i filozofije. Strastveni je čitalac, prepoznam tu ljudsku vrstu čim naletim na nju. He, a onda me je Arturo pitao: „Misliš li da su moji crteži rasistički, homofobični, da ih je nacrtao neko ko je Jevrejin pun samomržnje i ljubomoran na izraelski identitet, seksista, islamofob, samoobanjujući i lažni antikolonijalist…?“ Ne, mislim da su sjajni i da greju ljudsko srce. Tvoji crteži su završeno-nezavršeni, kao što je sam život. Nalaze se između nevinosti Marca Chagalla i gorčine društvene svijesti crteža iz dvadesetih Georga Grosza. Oni su strip, ili da to pomodno formulišem: kontinuirani grafički roman bez tekstualnih balona. Doduše, s puno tekstualne teksture koja razbacana promiče crtežima. Ogromni vizuelni narativ bez Dargerovih devičanskih Vivian Girls, ali zato s puno muslimanskih žena. Arturo je paganin u hramu političke korektnosti, slon u staklarskoj radnji, i želi da se pari upravo ovde i upravo sada s živim eksponatima u zoološkom vrtu kulturnih razlika. Želja za ženskim telom ispod burke. Orijentalizam? Hajde, nećemo trućati. Arturov pandemonijum političke nekorektnosti i nikad dovoljno ispunjenih seksualnih želja je pre svega svet znatiželje i istinske ljubavi prema drugosti u ljudima, što je drugost skrivena u nama. Ovi crteži su istovremena ljubav prema jevrejskoj i islamskoj umetnosti. U Arturovom kotlu s dušama razapetim žudnjom je spojeno ono što svet političke korektnosti samo lažno sanja da će spojiti, a umesto toga je mnogo srećniji sa svojom hipokrizijom. Arturovo vizuelno pripovedanje je delo ljubavi.

 

Zoran Đukanović

 

 

 

Three poems in English and in Spanish, publication in Excéntrica Argentinean journal

The poems ”The Train to Cordoba” ”Birds Between Mainframes” ”the Birds fall like Sidi Saints” translated by Lucky Brockenshire into Spanish for the Argentinean poetry mag Excéntrica

Link here

http://www.excentrica.com.ar/es/tres-poemas-de-arturo-desimone-traducidos-por-lucas-brockenshire/

Na Papiamento

http://www.bondia.com/awendia-nos-ta-bibando-degeneracion-di-lenguahe/

 

Articulo cu a wordo traha di un entrevista den e korant Rubiano Bon Dia. Danki na e periodista Benjamin Romero.

*Mi lo rectifica djis un parti, na unda ta scirbi ”e Aztecanan y Mayanan tabata tin un tradishon oral,” sino nan tabata conserva un tradishon tanto oral y scirbí cu a existi te cu e encuentro colonial.